Природни ресурси

У структури земљишта града Градишка пољопривредно земљиште заузима 65,95%, а шуме 27,45%. То су два кључна природна ресурса на којима ова локална заједница базира свој развој. Од укупне површине земљишта од 76.173 ха пољопривредно заузима 50.238 ха, шуме 20.908 ха, а непољопривредно земљиште 5.027 ха.

Обрадиво земљиште, односно оранице заједно са ливадама, чине око 92,54% укупног пољопривредног земљишта или 46.491 ха, док пашњаци заузимају 6,83% или 3.433 ха, а трстици 0,63% или 314 ха. Велике површине пољопривредног и обрадивог земљишта (5.11% пољопривредног земљишта и 5.66% обрадивих површина Републике Српске), дугогодишње искуство у бављењу пољопривредном производњом и релативно добар тренд развоја у послијератном периоду, утицали су да град Градишка буде подручје са развијеном пољопривредном производњом и потенцијалима за њен даљи интензиван развој.

Историјски гледано град Градишка има дугу традицију бављења шумарством. Још крајем XIX вијека Аустроугарска је почела са експлоатацијом дрвета на овом подручју. Значај шума на простору града Градишка је велики и огледа се у сљедећем: дрво као сировина има велики значај за дрвну индустрију, шуме утичу на регулацију климе, штите земљиште од ерозије, а имају и велику туристичко-рекреативну вриједност.

Шуме и шумска земљишта чине око 27,5% укупног земљишта града Градишка, а просјечни годишњи прираст дрвне масе износи око 150.000 м3, док је просјечни годишњи етат око 100.000 м 3 . На подручју града је развијена примарна (производња резане грађе) и финална прерада дрвета (производња намјештаја).

На бази овог природног ресурса развила се дрво-прерађивачка индустрија са различитим нивоом прераде дрвета. Дрво-прерађивачка индустрија је најстарија индустријска грана на подручју града Градишка. Прва пилана изграђена је 1855. године у Горњим Подградцима.
Шумско газдинство „Градишка” управља и газдује са 15.293,40 ха шумске површине, а преосталим шумским површинама од 6.643,23 ха управљају и газдују приватни власници шума.

Чиста вода је важан ресурс с којим располаже град Градишка. Испод Лијевча поља, према мишљењу стручњака постоје
значајне резерве чисте, питке воде. Имајући у виду брзину којом се смањују глобалне залихе питке воде од посебне је важности да се у будућим развојним токовима овај ресурс узме у обзир. У том смислу неопходна је снажнија и активнија заштита акваторија на простору нашег града. Сливно подручје града Градишка чине сливно подручје ријеке Саве и њених притока на површини од 657,7 км2(86,31%) и слив ријеке Врбас на површини од 104,3 км2 (13,69%). Већи ријечни токови на подручју Града су Јабланица (са притокама Писарић, Бајновац, Буковица, Љутава, Врбашка, Трнова, Лубина, Јурковица, и др.) који спроводе површинске воде са Козаре и Просаре у ријеку Саву, а Осорна са Борном преко канала одводи воду у Врбас и језеро Бардачу.

Према стратешком документу „Развој и изградња иригационих система на подручјима општине Градишка и општине Лакташи“ предвиђено је да се престане са кориштењем подземних залиха воде Лијевча поља и проблем наводњавања ријеши изградњом намјенских акумулација за иригације на ријечним сливовима Јурковице, Лубине, Врбашке, Јабланице и Турјанице. Изградњом ових намјенских акумулација, обезбиједила би се укупна запремина акумулације од 45,913 милиона м3 и обезбиједила вода за наводњавање до 11.000 ха иригационих провршина.

Подручје града Градишка изграђују разноврсне стијене које су носиоци више врста минералних сировина. Досадашња истраживања показала су да на овом простору постоји угаљ, цигларске глине, технички грађевински камен, затим појаве кварца, бакарних и живиних минерализација, те архитектонски украсни камен и друго. Цигларске глине налазе се у дијелу алувијалних наслага на локалитету Бок Јанковац, гд‌је се организовано експлоатишу. Технички грађевински камен – дијабаз налази се на више локалитета на подручју Козаре.

Највећи масив у реону Трнова – Вучијак експлоатише се организовано. Организована експлоатација пијеска и шљунка обавља се и у кориту ријеке Саве.